MISLI  OBIČNOG  ČOVJEKA

Royal Club for Literature and Peace 

MISLI OBIČNOG ČOVJEKA

Jusuf Vejzović juka

MISLI  OBIČNOG  ČOVJEKA

Nastavak 63

Kao običnog čovjeka me muči riječ ,, oprost"? Kako znamo za sebe na svakom koraku i mjestu se čuje ta riječ opraštaj, oprosti, trebamo opraštati, najbolje je oprosti i slično. Dali je to toliko potrebno i vrijedno i koliko to ima svoju težinu. Koliko to uopšte doprinosi poboljšanju našeg ponašanja? Postajemo li tako sve bolji, ili samo tapkamo u mjestu? Sve više opraštamo i sve više pravimo iste te greške koje jedni drugima opraštamo. Jer znamo da ćemo opet dobiti oprost i tako u nedogled. Mislim kao obični čovjek da netreba opraštati nikome ništa. Ako prestanemo činiti raditi sve ono loše zašto treba oprost onda ta riječ neče imati veliku važnost?Ako se suzdržimo da onome koje napravio nešto loše ne činimo nikakvo zlo i prepustimo ga samog sebi da živi sa svojim lošim djelima i da sam u sebi traži i nađe sadinsfakcju da se približi lijepom. Obićno veći dio života provedimo u raznim molitvama i moljenju? Molimo u molitvama svoje uzvišene i sve druge molimo na razne načine. Najviše se moli za lične potrebe, da se oproste svake greške ma koliko velike i teške. I da u svakom slučaju život bude što bolji i od drugih? 

Pa i kad se dogodi oproštaj neke greške opet se uobičajeno prave iste i slične greške i tako u krug. Pa kad se osjeti da život postaje bolji i bolji odmah se počne zloupotrebljavati na razne načine radi bogatstva i tiranije. Na takav način postupanja sve ostajemo na istom trdicijonalnom načinu suživota bez ikakvog izgleda da imamo zajednički život jednak za sve na svakom mjestu.

A što je najgore da takvim ličnim istim postupcima ne pokazujemo ni malo potrebnog poštovanja onima kojima se molimo i tražimo oprost i bolji život. Ustvari jedanostvno sve skriveno iza krinke omalovažavanja!Nastalja se 

Jusuf Vejzović juka 

Država: Bosna i Hercegovina 

Grad: Tuzla, 1. 6. 2024. godina

documentation WaffaaBadarneh

: